Sećam se kako sam duboko bila dirnuta kada sam prvi put prisustvovala Plejbek teatru. Kao neko ko je pre toga 6 godina odlazio na psihodramu, ko je naviknut na spontanost i otvorenost u grupama, na potrebu da istražimo život i živimo ga ovde i sada, imala sam velika očekivanja. Neverovatno, ali sva su ona bila ispunjena. Bila sam oduševljena spontanošću glumaca i sve vreme sam imala utisak da se nalazim u nekoj drugoj realnosti. Lepšoj, boljoj, iskrenijoj. Svih tih lepih osećanja uvek se setim kada me pitaju šta je to Plejbek teatar. I svima uvek kažem „Dođite da vidite kako će improvizovanje realnosti izgledati tog dana“.
Šta je Plejbek Teatar?
Plejbek teatar je interaktivna forma improvizovanog, spontanog pozorišta, u kome publika priča o nekom trenutku svog života, osećanju, snu, odnosu, sećanju, detalju, viziji, konfliktu – a to potom, na licu mesta i bez uigravanja i dogovora, predstavljaju glumci i muzičar. Jedini uslov je da je priča lična i istinita. Koristeći muziku, improvizovane rekvizite i razne druge tehnike i pozorišne forme, glumci i muzičar scenski oživljavaju momente iz života i iskustvene priče iz publike.
Plejbek je, takođe, i terapijsko pozorište zbog posebnog efekta na pripovedača i publiku kada se dramska priča izvede i validira. Radionice su namenjene svima koji su zainteresovani, kako onima koji već imaju iskustva, tako i onima koji nemaju prethodnog iskustva u Plejbek teatru. Cilj radionica jeste stvaranje prostora u kome svaki glas i svaka priča, može da se čuje i ispriča; i uvek je bolje da publika ima osećaj da želi više nego da im je bilo previše.
Šta se dešava u tipičnom nastupu Plejbek Teatra?
Tipična proba Plejbek teatra sastoji se iz nekoliko osnovnih procesa: zagrevanja, izvođenja priče i potvrde pripovedača.
Laganim vežbama zagrevanja započinje proba, na koje su pozvani svi prisutni da se priključe, radi upoznavanja i opuštanja. Drugi deo zagrevanja, u zavisnosti od atmosfere, može uključivati sociometrijske igre ili igre improvizacije. Cilj je uspostavljanje emotivno bezbednog okruženja i ohrabrivanje pojedinca za deljenje svoje priče.
Na javnom nastupu nema zagrevanja, predstava počinje pojedinačnim predstavljanjem glumaca, muzičara i voditelja publici. Svako od njih ispričaće po neki detalj iz svog života, da bi zatim ostali glumci i muzičar to izveli na sceni. Na taj način gledaoci stiču početno iskustvo Plejbek teatra.
Voditelj koji istovremeno vodi računa kako o publici, tako i o pripovedačima, priči i glumcima, poziva nekoga iz publike da podeli svoju priču, i postane pripovedač na sceni. Postavljajući pitanja tako formulisana kako bi otkrila osnovne činjenice i osećanja pripovedača, i sumirajući elemente zapleta priče, voditelj dolazi do „materijala“ iz kojeg će glumci reprodukovati priču kroz improvizovano izvođenje.
“Hajde da pogledamo!”
„Hajde da pogledamo!“ – reči su voditelja kojima nas uvodi u fludinu strukturu, parove, solo, hor, hor sa elementima podeljenog hora, madrigal, 4 sola, slobodnu formu, dijamant i ostale PT kratke forme, kojima se odigravaju priče iz publike. Upravo je to trenutak kada se ljudske priče pretvaraju u spontano pozorište.
Izvođenje priče najbitniji je deo procesa. Glumci ne pokušavaju da u potpunosti reprodukuju neki trenutak kako se stvarno dogodio već da uhvate duh i intenzitet lične priče. Koristeći muziku, tkanine, i niz improvizujućih tehnika i pozorišnih formi glumci se trude da reprodukuju priče na način koji je pripovedaču blizak.
Potvrda je važan deo procesa i dešava se na kraju izvođenja priče. „Da li ovo liči na tvoj doživljaj?“ – pitanje je koje će biti upućeno pripovedaču od strane voditelja. Ovde je povratna reakcija krucijalna, i pripovedač mora da potvrdi da je konkretno izvođenje glumaca uspelo da iznese suštinu njegove priče.
Iako Plejbek teatar nije primarno terapeutska tehnika, može imati i taj efekat, jer publika, kao i sam pripovedač mogu steći uvid i samoekspresiju kroz pripovedanje njihovih priča i učestvovanju u izvođenju u priča drugih. Pripovedači su često dirnuti kada vide sopstvenu priču iz nekog drugog ugla.
Plejbek Beograd
Glumci, muzičar i voditelj Plejbek teatra nisu profesionalni glumci, različitih su zanimanja i interesovanja, koji se na sceni kroz metaforu povezuju i spontano iznose priču.
Plejbek Beograd osnovao je 2014. godine dr Dušan Potkonjak, pionir psihodrame u Srbiji, glavni trener Srpske psihodramske asocijacije SPA Moreno , trener Britanske psihodramske asocijacije BPA, kao i član Playback South Theatre (London). U jesen 2014. počinje obuka glumaca Plejbek Beograda, koju vode članovi Playback South: umetnički direktor dr Hugh Willbourn, Julia Munrow – rediteljka, glumica, scenaristkinja, performerka i jedan od osnivača Playback South i Ruth Hirst – dramaterapeutkinja, trenerica Plejbek teatra, forum teatra i plesa 5 ritmova.
Njihova iskustva kao deo trupe Plejbek teatar Beograd nedvosmisleno nas upućuju na to da im je on pomogao da razviju spontanost, odnose poverenja, i poboljšao sam kvalitet njihovih života:
„Počela sam da se bavim Plejbekom iz čisto ličnih razloga. S obzirom da reagujem iz glave i da sve volim da planiram, učestvovanje u plejbeku iziskuje od mene da razvijam drugačije sposobnosti: da budem spontana, povezana sa drugim glumcima i intuitivna. Sa druge strane, bila sam impresionirana predavanjima i radionicama jednog od naših edukatora iz Londona, Hjua Vilburna. Na njegovim radionicama sam shvatila da se principi Plejbeka mogu primeniti i u životu. Treći razlog je saradnja i druženje sa predivnim ljudima. Ma koliko da smo različiti, mislim da smo vrlo kompatibilni. Zahvaljujući njima i Plejbeku uspela sam da preživim vrlo stresan period u životu.“
„Čini mi se da mi Plejbek teatar pruža prostor koji sam oduvek tražila. Omogućuje mi jedan bliži, neposredniji kontakt sa lјudima koji dele svoja životna iskustva sa članovima grupe, publikom, lјudima, u datom trenutku.“
„Za mene je Plejbek teatar poslednje utočiste spontanosti i otvorenosti. Kada idem na probu borim se sa tremom i otporom jer me svakodnevnica vuče nazad. Nakon vežba zagrevanja kreće proces koji liči formom na umetnički, a suštinski je terapeutski, jer spontanost i otvorenost u komunikaciji nešto je što smo imali u detinjstvu. Posle probe se osećam kao nekada, nekada davno.“
Dakle, Plejbek teatar povezuje nas međusobno, razvija kod nas spontanost, empatiju, daje nam drugačije uvide u naše realnosti. Svaka predstava jedinstvena je, bazira se na improvizaciji, i niko od prisutnih, pa ni sami glumci, ne zna šta će se dogoditi.
Tekst je u skraćenoj verziji izašao u Elle magazinu (mart 2017).
Fotografije: Maja Popović
Ukoliko ste zainteresovani da prisustvujete otvorenim probama ili javnim nastupima Plejbek teatra, možete ih kontaktirati na: playbackbg@gmail.com.
